Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на́кит

мтом 3, стр. 551

на́кит

накит

Стална адреса

Лема

накит

Извор

том 3, стр. 551, редослед 16

  1. 1.

    украс, урес од злата, драгог камења, бисера и сл. (обично женски).

    сл. — слично
    — Стару орму, окићену зарђалим и бесјајним мједеним накитима, повеже жицом.
    Гор.
    Откупљивали су се богаташи уцењивачима ... у новцу или накиту.
    Сек.
    Онај осмех детета ... онај његов глас... сав тај сунчани накит домаћега огњишта Змај је дао у својим песмама.
    Богдан.
  2. 2.

    фиr. китњасте речи, фигуре (као украс, урес књижевног дела).

    — Стил хоће да се ослободи накита и алегорија.
    Уј.
Изворни текст (OCR)
на́кит м 1. украс, урес од злата, драгог камења, бисера и сл. (обично женски). — Стару орму, окићену зарђалим и бесјајним мједеним накитима, повеже жицом. Гор. Откупљивали су се богаташи уцењивачима ... у новцу или накиту. Сек. фиг. Онај осмех детета ... онај његов глас... сав тај сунчани накит домаћега огњишта Змај је дао у својим песмама. Богдан. 2. фиr. китњасте речи, фигуре (као украс, урес књижевног дела). — Стил хоће да се ослободи накита и алегорија. Уј.