на̀китити
накитити
Лема
накитити
Извор
том 3, стр. 551, редослед 17
- 1.
украсити накитом, нагиздати.
— Уресом сваким тијело накити своје.
Деца су ... мајку накитила драгим камењем.
Он их је оба накитио именом Аугуста.
- 2.а.
лепо, занимљиво, китњасто написати или испричати (обично улепшавајући, хвалећи онога или оно о коме или о чему се пише или прича).
colloquial— Накитио сам молбу, сваки би рекао да је лирска песма.
Остави, бабо! смију се остали ... свашта си ти накитила.
- 2.б.
изменити, преудесити, нетачно приказати (писмено или усменим казивањем).
— Андрија је, извјешћујући о
Луцију, малко накитио:
— Хвали га учитељ.
Одмах је састављен протокол и ... кмет је накитио извештај начелнику.
- 3.
направити киту цвећа.
— Хајде, кћери, у ђулбашту, па накити киту цвијећа.
- 4.
опити, напити (алкохолним пићем).
colloquial— Шпањолске војнике неки бијес накитио вином да су лежали као снопови.
- 5.
фиг. наслагати, накупити.
— Све боце тамо пред њега накитисте, а ми доље да поскапамо од жеђи.
Фразе
~ књигу нар. написати писмо.
Пододреднице
1. ставити на себе накит, украс, нагиздати се. — Сутра ћеш ми се лепо обући и накитити. Глиш. Из пупа јој ниче младица и бива увијек дужа накитив се пупољцима. Наз. 2. разг. опити се (алкохолним пићем), напити се. — Дуго су времена пили. Рибичевић ... се био сувише накитио. Кум. Добро се поткрепио ракијом. Тако накићен дође пред казниону. Чол. 3. фиг. накупити се, скупити се. — Накитило се људи око њега као око чуда каква. Рј. А
Изворни текст (OCR)
на̀китити, -ӣм сврш. 1. украсити накитом, нагиздати. — Уресом сваким ... тијело накити своје. М-И. Деца су ... мајку накитила драгим камењем. Ад. фиг. Он их је оба накитио именом Аугуста. Павл. 2. разг. а. лепо, занимљиво, китњасто написати или испричати (обично улепшавајући, хвалећи онога или оно о коме или о чему се пише или прича). — Накитио сам молбу, сваки би рекао да је лирска песма. Дом. Остави, бабо! смију се остали ... свашта си ти накитила. Сим. б. изменити, преудесити, нетачно приказати (писмено или усменим казивањем). — Андрија је, извјешћујући о том Луцију, малко накитио: — Хвали га учитељ. Новак. Одмах је састављен протокол и ... кмет је накитио извештај начелнику. Грол. 3. направити киту цвећа. — Хајде, кћери, у ђулбашту, па накити киту цвијећа. НПХ. 4. разг. опити, напити (алкохолним пићем). — Шпањолске војнике неки бијес накитио вином да су лежали као снопови. Шен. 5. фиг. наслагати, накупити. — Све боце тамо пред њега накитисте, а ми доље да поскапамо од жеђи. Рј. А.