накло̀пити

наклопити

Стална адреса

Лема

наклопити

Извор

том 3, стр. 553, редослед 8

1.
1 навалити, нагрнути, нахрупити.
dialectal
покр. — покрајински
— Снијег је напољу наклопио пуном снагом.
Лал.
Сад наклопио посред цесте, сад нагнуо по плочнику, а сад опет засрљао по јарку.
Креш.
2.
наднети, надвити над ким или чим.
— Марко краљу дјецу сасијеца, а над краљем сабљу наклопио.
НП Вук
3.
фиг. надодати, придодати.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Још му је стотину препорука на испраћају наклопио.
Божић

Пододреднице

~ се

1. а. навалити (на јело). — Постави се ручак и царски аскер ... наклопи се и ... поједе све што је изнијето. Коч. Мало послије наклописмо се на смрзнуту, масну ... печеницу. Пав. б. својски се дати на што, прионути, запети. — И они се наклопе веслат. М-И. Стојан се наклопио и гњави, стиска, дави све то јаче. Ћор. 2. наднети се, надвити се. — Обрве му беху чупаве, густе, па се наклопиле над црним очима. Јакш. Ђ

навалити (на јело).својски се дати на што, прионути, запети.наднети се, надвити се.

Изворни текст (OCR)

накло̀пити, на̀клопӣм сврш. покр. 1. навалити, нагрнути, нахрупити. — Снијег је напољу наклопио пуном снагом. Лал. Сад наклопио посред цесте, сад нагнуо по плочнику, а сад опет засрљао по јарку. Креш. 2. наднети, надвити над ким или чим. — Марко краљу дјецу сасијеца, а над краљем сабљу наклопио. НП Вук. 3. фиг. надодати, придодати. — Још му је стотину препорука на испраћају наклопио. Божић.