Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

нако̀стрӯшено̄ст

жтом 3, стр. 556

нако̀стрӯшено̄ст

накострушеност

Лема

накострушеност

Извор

том 3, стр. 556, редослед 5

  1. —

    накострешенос накостру́шити (се), -стрӯшӣм (се) сврш. накострешити (се).

    — Фратар се смркну; накострушио обрве.
    Наз.
    Старац се накоструши и стаде о властелину не баш најљепше говорити.
    Леск. Ј.
    Ноћ, сва накострушена и тамна, напољу царује.
    Радул.
Изворни текст (OCR)
нако̀стрӯшено̄ст, -ости ж накострешенос. накостру́шити (се), -стрӯшӣм (се) сврш. накострешити (се). — Фратар се смркну; накострушио обрве. Наз. Старац се накоструши и стаде о властелину не баш најљепше говорити. Леск. Ј. фиг. Ноћ, сва накострушена и тамна, напољу царује. Радул.