нако̀тити

накотити

Лема

накотити

Извор

том 3, стр. 556, редослед 9

—
окотити у великом броју.
— пеј. Она Симка му је накотила несрећу довољну да затре све.
Ћос. Д.
Много се, кажу, накотило чиновника.
Крл.

Пододреднице

~ се

намножити се (о животињама). — Накотиле су јој се уши у коси. Бег. пеј. Накотили се ти Чаприћи као зечеви. Рад. Д

намножити се (о животињама).

Изворни текст (OCR)

нако̀тити, на̀котӣм сврш. окотити у великом броју. — фиг. пеј. Она Симка  му је накотила несрећу довољну да затре све. Ћос. Д. Много се, кажу, накотило чиновника. Крл.