Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

накрѐсати

сврштом 3, стр. 557

накрѐсати

накресати

Лема

накресати

Извор

том 3, стр. 557, редослед 7

  1. 1.

    насећи, нарезати (грања, лишћа).

    — Води јарца у шуму да му накреuе. Н. прип.
    Вук
  2. 2.

    необ. изазвати, натерати.

    необ. — необично
    — Настојао је да им накреше што више поштених суза гњева.
    Божић

Пододреднице

~ се

разг. а. напити се, накитити се. — Био је добро накресан па није могао ићи. Мшшк. Тако сам се ... накресао да нисам ногао ставити кључа У браву. Креш. б. најести се. Вук Рј

а. напити се, накитити се.најести се. Вук Рј
Изворни текст (OCR)
накрѐсати, на̀креше̄м сврш. 1. насећи, нарезати (грања, лишћа). — Води јарца у шуму да му накреuе. Н. прип. Вук. 2. необ. изазвати, натерати. — Настојао је да им накреше што више поштених суза гњева. Божић.