наку́митн
накумитн
Лема
накумитн
Извор
том 3, стр. 559, редослед 6
- —
(некога) наћи, узети кума (некоме).
dialectal— Дијете треба накумити! ... Кога ћемо?
Изворни текст (OCR)
наку́митн, на̀ку̏мӣм сврш. покр. (некога) наћи, узети кума (некоме). — Дијете треба накумити! ... Кога ћемо? Мул.