накљу̀вати
накљувати
Лема
накљувати
Извор
том 3, стр. 553, редослед 10
- —
мало кљувати (кљуном), кљујући начети. Вук Рј
Пододреднице
најести се кљујући. — Једри момци ко стржеви коци, на њих меса нема ни за мрса, нит их вране би се накљувале. Март. накљука́вати (се), -у̀ка̄ва̄м (се) несврш. и уч. према накљукати (се)
Изворни текст (OCR)
накљу̀вати, на̀кљује̄м сврш. мало кљувати (кљуном), кљујући начети. Вук Рј.