Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на̀лајати

сврштом 3, стр. 560

на̀лајати

налајати

Лема

налајати

Извор

том 3, стр. 560, редослед 14

  1. —

    почети лајати, залајати на некога.

    — Нигде пса да на те налаје.
    Јакш. Ђ.
    Питала га како је прошао: да га није псето налајало.
    Сиј.

Пододреднице

~ се

дуго, досита лајати, издовољити се лајући. — Стари пас ... се толико с вечера налајао, а после ... се успавао. Срем. фиг. пеј. Доста се лани налајала пред цијелим селом на оца. Бен

дуго, досита лајати, издовољити се лајући.
Изворни текст (OCR)
на̀лајати, -је̄м сврш. почети лајати, залајати на некога. — Нигде пса да на те налаје. Јакш. Ђ. Питала га како је прошао: да га није псето налајало. Сиј.