Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

налѐтети

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 562

налѐтети

налетети QA: medium

Стална адреса

Лема

налетети

Извор

том 3, стр. 562, редослед 8

  1. 1.

    ијек. налѐтјети, сврш 1. летећи или јурећи наићи.

    ијек. — ијекавски
    — Налетеше облаци, натушти се небо.
    Ранк.
    Кад налети зец испред њега, пуца.
    Нам.
  2. 2.а.

    летећи или јурећи случајно наићи (на некога, на нешто); сударити се (с ким, чим).

    с — средњи род
    — Тривун скоро налети на некаква човјека ... и престрашено одскочи.
    Ћоп.
    У сијечњу је код Слуња брзи влак налетио на теретни. ВУС 19бб.
  3. 2.б.

    неочекивано, изненада срести се с ким, набасати на некога: ~ на заседу.

    с — средњи род
    — Овог сам пута налетио на два друга из ... банке. Вј. 19бо. Налетео је на непријатељску стражу и погинуо. КН 1946.
  4. 2.в.

    неопрезно упасти у незгодан положај, натрчати.

    — Шта да се ради ... сами сте налетјели.
    Крањч. Стј
  5. 3.а.

    ударити (на кога, на што) свом снагом, навалитши; напасти, насрнути.

    — Непријатељ је оштро налетио и допро ... до наших положаја.
    Хорв.
    На нас налете чопор полицијских паса.
    Јак.
  6. 3.б.

    нахрупити, упасти, улетети.

    — Само би .. врапци у живахном јату налетјели у стају.
    Бен.
    Налетјела је преко прага као птица.
    Лоп.
  7. 4.

    нагло се навући, намаћи на што.

    — Удари се по потиљку, а капа му налете на очи.
    Јак.

Пододреднице

~ се

1. провести много времена летећи, заситити се летења. 2. необ истрчати се, залетети се. — Он нема куражи да се налети да ми очита. Вес

провести много времена летећи, заситити се летења.необ истрчати се, залетети се.
Изворни текст (OCR)
налѐтети, -тӣм, ијек. налѐтјети, сврш. 1. летећи или јурећи наићи. — Налетеше облаци, натушти се небо. Ранк. Кад налети зец испред њега, пуца. Нам. 2. а. летећи или јурећи случајно наићи (на некога, на нешто); сударити се (с ким, чим). — Тривун скоро налети на некаква човјека ... и престрашено одскочи. Ћоп. У сијечњу је код Слуња брзи влак налетио на теретни. ВУС 19бб. б. неочекивано, изненада срести се с ким, набасати на некога: ~ на заседу. — Овог сам пута налетио на два друга из ... банке. Вј. 19бо. Налетео је на непријатељску стражу и погинуо. КН 1946. в. неопрезно упасти у незгодан положај, натрчати. — Шта да се ради ... сами сте налетјели. Крањч. Стј. 3. а. ударити (на кога, на што) свом снагом, навалитши; напасти, насрнути. — Непријатељ је оштро налетио и допро ... до наших положаја. Хорв. На нас налете чопор полицијских паса. Јак, б. нахрупити, упасти, улетети. — Само би .. врапци у живахном јату налетјели у стају. Бен. Налетјела је преко прага као птица. Лоп. 4. нагло се навући, намаћи на што. — Удари се по потиљку, а капа му налете на очи. Јак.