нама̀кљати

— Тад ће она ... све трутове намакљати. Божић. нама̀кнути, нама̀ћи и на̀маћи, на̀макне̄ м сврш. 1. а. ставити што шупље, прстенасто и сл. тако да обухвати какав предмет, навући, натаћи: ~ прстен, ~ оклоп.

— Гледају да у мраку намакну домаћину ... на главу торбу или врећу.

б. набости, набити: ~ на колац,

на копље. в. натући, спустити. — Намаче шешир дубље на очи. Јакш. Ђ. Капу је на ... мрко чело намакнуо. Шен.

Понестаде пиће благу ... Илија размишља где да је намакне. Ћип. Боље хране треба -јој намакнути, она је болесна. Кос. б. спремити, принети. — Зовнем к себи Лазу, коме је честита поша вечеру већ намакла била. Буд. в. привести, довући; навалити (с неким, с нечим). — Кад их видје силан ага, он намакну гојне воле и џелате, љуте рисе. Маж. И. г. пружити, поднети. — Ако те ударе по лијевом образу, а ти им намакни десни. М-О.

Воду су предвојили и претројили, али моста не могоше намакнути.