нама́мити

намамити

Лема

намамити

Извор

том 3, стр. 566, редослед 12

а.
навести кога или што да дође на одређено место, довести превеђом, лукавством, обећањима; привући пријатним изгледом, примамити.
— Лукаво га је намамио у овај закутак.
Лал.
Најприје му омиљели и намамили га лонци.
Вел.
б.
постићи, учинити да се нешто појави, покаже, измамити.
— Намамише смијешак на њезино] ... лице оквашено сузама.
Креш.

Пододреднице

~ се

1. (чиме) полакомити се (на што), повести се за чим, бити привучен чим. — Намами се лепим изгледима, те поче Марјан попуштати. Срем. 2. навићи се, навадити се. — Намамила се дјеца ... па често ... бију чардак каменицама. Куш

(чиме) полакомити се (на што), повести се за чим, бити привучен чим.навићи се, навадити се.

Изворни текст (OCR)

нама́мити, на̀ма̄мӣм сврш. а. навести кога или што да дође на одређено место, довести превеђом, лукавством, обећањима; привући пријатним изгледом, примамити. — Лукаво га је намамио у овај закутак. Лал. Најприје му омиљели и намамили га лонци. Вел. б. постићи, учинити да се нешто појави, покаже, измамити. — Намамише смијешак на њезино] ... лице оквашено сузама. Креш.