Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

нама́хнути

сврштом 3, стр. 567

нама́хнути

намахнути

Лема

намахнути

Извор

том 3, стр. 567, редослед 14

  1. 1.

    махнути руком некоме. Вук Рј.

  2. 2.

    накосити.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Он потеже сабљу приморкињу, па по пољу траве намахнуо.
    НП Вук

Пододреднице

~ се

задесити се, намерити се. — Оноrа трена би убија свакога ко му се намахне. Мат

задесити се, намерити се.
Изворни текст (OCR)
нама́хнути, на̀ма̄хне̄м сврш. 1. махнути руком некоме. Вук Рј. 2. покр. накосити. — Он потеже сабљу приморкињу, па по пољу траве намахнуо. НП Вук.