на́мера и на̑мера
намера и намера, намјера и намјера
Лема
намера и намера
Варијанте
намјера и намјера, на́мјера и на̑мјера
Извор
том 3, стр. 568, редослед 5
- 1.
замисао на чије је остварење усмерен поступак или акција; оно што је ко одлучио да учини, на шта се ко решио, тежња, жеља.
— Волео је Милоша одано, без задњих намера и суревњивости.
Прокљувала је она давно његове намјере.
- 2.
прилика, схучај.
— Намјера дуг наплаћује. Н. посл.
Нашли смо се онако по сретној намјери.
Изворни текст (OCR)
на́мера и на̑мера, ијек. на́мјера и на̑мјера, ж 1. замисао на чије је остварење усмерен поступак или акција; оно што је ко одлучио да учини, на шта се ко решио, тежња, жеља. — Волео је Милоша одано, без задњих намера и суревњивости. Уск. Прокљувала је она давно његове намјере. Кал. 2. прилика, схучај. — Намјера дуг наплаћује. Н. посл. Вук. Нашли смо се онако по сретној намјери. Шен.