на́меран

намеран

Лема

намеран

Извор

том 3, стр. 568, редослед 7

1.а.
који има намеру да нешто изведе, уради, решен.
— И он и Ђокић намерни су да се жене.
Ранк.
Намјеран сам му исказати ту част.
Вел.
1.б.
учињен свесно, с одређеном намером, хотимичан: ~ грешка, ~ паљевина.
с — средњи род
2.а.
који се намерио, случајан.
— Изложи на раскршћу ... дијете ... како би му се нашло намјерна кума.
Љуб.
Сретао је свуда путног и намјерног.
Драж.
2.б.
који се ту налази, присутан, назочан.
— Кад били при обједу, рече игуман намјерному братству.
Љуб.
3.
грам. којижм се исказује намера или циљ, финални:~ реченица, намерни везник. наме́рати се, на̀ме̄ра̄м се, ијек. намје́рати се несврш. и уч, према намерити се (I).
грам. — граматика, граматичкиијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глагол
— Бјежи ... и намјера се на другог пастира.
Марет.

Изворни текст (OCR)

на́меран, -рна, -рно 1. а. који има намеру да нешто изведе, уради, решен. — И он и Ђокић намерни су да се жене. Ранк. Намјеран сам му исказати ту част. Вел. б. учињен свесно, с одређеном намером, хотимичан: ~ грешка, ~ паљевина. 2. а. који се намерио, случајан. — Изложи на раскршћу ... дијете ... како би му се нашло намјерна кума. Љуб. Сретао је свуда путног и намјерног. Драж. б. који се ту налази, присутан, назочан. — Кад били при обједу, рече игуман намјерному братству. Љуб. 3. грам. којижм се исказује намера или циљ, финални:~ реченица, намерни везник. наме́рати се, на̀ме̄ра̄м се, ијек. намје́рати се несврш. и уч, према намерити се (I). — Бјежи ... и намјера се на другог пастира. Марет.