Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на́мерно̄ст

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 568

на́мерно̄ст

намерност

Стална адреса

Лема

намерност

Извор

том 3, стр. 568, редослед 19

  1. —

    ијек. на́мјерно̄ст, ж особина онога што је намерно, хотимичност намерна, свесна усмереност, тенденција.

    ијек. — ијекавскиж — женски род
    — Уз сву ову једноличност и намјештену намјерност комедија као казалишни комад ипак живи. Комб. наме́сити, на̀ме̄сӣм, ијек. намијѐсити, сврш. месећи припремити у већој количини, умесити довољну количину.
    — Нико не може цијелом свијету колача намијесити. Н. посл
    Рук.
Изворни текст (OCR)
на́мерно̄ст, -ости, ијек. на́мјерно̄ст, ж особина онога што је намерно, хотимичност; намерна, свесна усмереност, тенденција. — Уз сву ову једноличност и намјештену намјерност комедија као казалишни комад ипак живи. Комб. наме́сити, на̀ме̄сӣм, ијек. намијѐсити, сврш. месећи припремити у већој количини, умесити довољну количину. — Нико не може цијелом свијету колача намијесити. Н. посл Рук.