Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на́мерно

прилтом 3, стр. 568

на́мерно

намерно, намјерно

Лема

намерно

Варијанте

намјерно, на́мјерно

Извор

том 3, стр. 568, редослед 18

  1. 1.

    е одређеном намером, хотимично.

    — Намерно окреће разговор.
    Глиш.
  2. 2.

    случајно.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Доведи ја Арбанаса као намјерно у ону улицу.
    Љуб.
Изворни текст (OCR)
на́мерно, ијек. на́мјерно, прил. 1. е одређеном намером, хотимично. — Намерно окреће разговор. Глиш. 2. покр. случајно. — Доведи ја Арбанаса као намјерно у ону улицу. Љуб.