на́меснӣк

намесник, намјесник

Лема

намесник

Варијанте

намјесник, на́мјеснӣк

Извор

том 3, стр. 569, редослед 2

1.
онај који у нечије име влада или управља, који некога представља, заменик, заступник; заменик владара, онај који уместо владара врши владарску дужност, регент; поглавар државне управе у покрајини или у колонији: султанов ~, бискупов ~, архијерејски ~.
— Бан је намјесник краљев.
Шен.
Баш су вечерали ... игуман Сава, намесник Теофан и стари ... отац Севастијан.
Петр. В.
2.
наследник.
— По смрти владике Саве нареку му Црногорци намјесником синовца, ђакона lетра.
Љуб.

Изворни текст (OCR)

на́меснӣк, ијек. на́мјеснӣк, м 1. онај који у нечије име влада или управља, који некога представља, заменик, заступник; заменик владара, онај који уместо владара врши владарску дужност, регент; поглавар државне управе у покрајини или у колонији: султанов ~, бискупов ~, архијерејски ~. — Бан је намјесник краљев. Шен. Баш су вечерали ... игуман Сава, намесник Теофан и стари ... отац Севастијан. Петр. В. 2. наследник. — По смрти владике Саве нареку му Црногорци намјесником синовца, ђакона lетра. Љуб.