на̀местити
наместити
Лема
наместити
Извор
том 3, стр. 569, редослед 10
- 1.а.
ијек. на̀мјестити, сврш а. ставити на одговарајуће место, сместити.
— Овде да наместите кревет ... овде огледало.
Подаље намјесте лађу у води.
- 1.б.
дотерати да лепо стоји, удесити.
— Сагнула се да га шешир намјести пред огледалом.
Госпа Нола га помилова по ... глави, и намести раздељак.
- 1.в.
дотерати, вратити у нормалан положај.
— Јеси ли наместила кост?
— Јесам ... И утегла сам.
- 1.г.
припојити, углавити, ставити: ~ протезу.
— Укебај га ... па златне зубе себи намјести.
- 1.д.
подићи, саградити; начинити, направити.
— Јок, каки Ђура, ко ће њему да намести споменик, то је неки ... министер.
Намјести пред уста трубу од длана и опет закричи: »Газда!«
- 2.а.
довести у ред, распремити, спремити за одговарајућу потребу: ~ собу, ~ сто за обед.
— Ја сам наместила већ за спавање.
- 2.б.
снабдети намештајем, опремити за становање, за одговарајућу потребу: ~ ординацију.
— Становала је ... у засебној кућици коју јој је он најмио и намјестио.
- 3.а.
отклонити тешкоће, ускладити, поравнати.
— Ласно је ... за новце ... Све ћемо то лијепо намјестити.
- 3.б.
смишљено саставити, срочити; измислити.
— За кратко време пуче по целом селу брука ... Сељаци то окитише, наместише и удесише још згодније.
- 4.а.
поставити у службу, дати запослење, довести на положај.
— Наместише га за магистраторског пандура. Петр.
- 4.в.
Желио је намјестити сина на тај положај. Крањч. Стј.
- 4.б.
довести у неку средину, сместити (на привремени или дужи боравак).
— Отац ra] ... намјестио ... у сјемениште да учи гимназију.
- 5.а.
фиг. (некоме, некога) нанети непријатност или штету (некоме), довести у тежак положај.
— Био је официр, коме суз »тамо неки наместили да овамо на правди бога залута«.
Јесам ли те наместио, а? То ти је за ону штету у пољу.
- 5.б.
кришом поставити, подметнути (коме): ~ заседу, ~ клопку.
— Неки су ми дан намјестили бомбу.
- 5.в.
истући, испребијати.
— Ако те наместим, савијаћеш се горе од чикова.
Фразе
~ кљусу (коме) ухватити кога у незгоди, уловити: ~ ребра (кости, леђа) (коме) претући, испребијати.
Пододреднице
1. заузети место, сместити се. — Под самом врбом, у лепој хладовини, наместио се чобанин. Јакш. Ђ. Спусти се на наслоњач, намјести се и некако чудно ... гледаше ... на старца. Цар Е. 2. удесити се, дотерати се, нагиздати се. — Тета Јула ... намјестила се и огледала у зрцалу, нашкубила танке уснице. Коз. Ј. Е, кћери, све је добро. Иди сад те се и ти обуци и намести. Вес. 3. опремити се, снабдети се за становање, уредити пребивалиште. — У тај сабијени простор намјестише се поменута племена. Јаг. Морали су ... да се задужују да би се обукли и у кући наместили. Сек. 4. добити намештење, службу, запослити се. — Пристаде да остане код механџије за одређен месечни ајлук ... Наместио се, сад је миран. Ранк. 5. споразумети се, нагодити се. Вук Рј
Изворни текст (OCR)
на̀местити, -ӣм, ијек. на̀мјестити, сврш. 1. а. ставити на одговарајуће место, сместити. — Овде да наместите кревет ... овде огледало. Вес. Подаље намјесте лађу у води. М-И. б. дотерати да лепо стоји, удесити. — Сагнула се да га шешир намјести пред огледалом. Торб. Госпа Нола га помилова по ... глави, и намести раздељак. Сек. в. дотерати, вратити у нормалан положај. — Јеси ли наместила кост? — Јесам ... И утегла сам. Вес. г. припојити, углавити, ставити: ~ протезу. — Укебај га ... па златне зубе себи намјести. Бан. д. подићи, саградити; начинити, направити. — Јок, каки Ђура, ко ће њему да намести споменик, то је неки ... министер. Дом. Намјести пред уста трубу од длана и опет закричи: »Газда!« Донч. 2. а. довести у ред, распремити, спремити за одговарајућу потребу: ~ собу, ~ сто за обед. — Ја сам наместила већ за спавање. Ад. б. снабдети намештајем, опремити за становање, за одговарајућу потребу: ~ ординацију. — Становала је ... у засебној кућици коју јој је он најмио и намјестио. Андр. И. 3. а. отклонити тешкоће, ускладити, поравнати. — Ласно је ... за новце ... Све ћемо то лијепо намјестити. Лаз. Л. б. смишљено саставити, срочити; измислити. — За кратко време пуче по целом селу брука ... Сељаци то окитише, наместише и удесише још згодније. Глиш. 4. а. поставити у службу, дати запослење, довести на положај. — Наместише га за магистраторског пандура. Петр. В. Желио је намјестити сина на тај положај. Крањч. Стј. б. довести у неку средину, сместити (на привремени или дужи боравак). — Отац ra] ... намјестио ... у сјемениште да учи гимназију. Ћип. 5. фиг. а. (некоме, некога) нанети непријатност или штету (некоме), довести у тежак положај. — Био је официр, коме суз »тамо неки наместили да овамо на правди бога залута«. Аз. Јесам ли те наместио, а? То ти је за ону штету у пољу. Ћип. б. кришом поставити, подметнути (коме): ~ заседу, ~ клопку. — Неки су ми дан намјестили бомбу. Фелд. в. истући, испребијати. — Ако те наместим, савијаћеш се горе од чикова. Шапч.