Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

намѐтати

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 570

намѐтати

наметати QA: medium

Лема

наметати

Извор

том 3, стр. 570, редослед 9

  1. 2.

    и на̀метати (се), на̀меће̄м (се)

  2. 1.

    несврш. и уч. према наметнути (се).

    несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
  3. 2.

    надметати се, лицитирати.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Гледао је] ... да ли се чија добра продају за дугове. Готов је био да увијек намеће.
    Ћор.
Изворни текст (OCR)
намѐтати2 и на̀метати (се), на̀меће̄м (се) 1. несврш. и уч. према наметнути (се). 2. покр. надметати се, лицитирати. — Гледао је] ... да ли се чија добра продају за дугове. Готов је био да увијек намеће. Ћор.