намѐтнути

наметнути

Стална адреса

Лема

наметнути

Варијанте

на̀метнути

Извор

том 3, стр. 571, редослед 1

1.
сврш. ставити преко нечега, на нешто, набацити.
— Онда опет би један човек убачен у собу и реза наметнута.
Лаз. Л.
2.а.
наслагати, нагомилати.
— Ско куле сламу наметнуше, попалише, егњем изгореше.
НП Вук
2.б.
заклонити чиме, покрити, затрпати.
— Наметни ме од горе шеваром, да м не једе од горе звјериње.
НПХ
3.а.
(некоме) натерати кога да што прихвати мимо своје воље, натурити: ~ своју власт, ~ своју вољу.
— Јаки духови могу ... хипнотисати многе људе, наметнути им своје идеје.
Прод.
Прилике ... су му наметнуле и песимизам.
Марј. М.
3.б.
оптеретити, притиснути кога чим, навалити што на кога: ~ порез, ~ дуг.
— Паша је на вилајет наметнуо зулум.
Маж. М.
4.
навести, наговорити.
— Хајдук ... неће убити човека који му нишга не чини, већ ако га наметне какав пријатељ или јатак.
Вук
5.а.
упутити, дати кога (нпр. на какво учење).
нпр. — на пример
— Наметнуо га на књигу.
Вук
Рј.
5.б.
празн. враџбином навући на кога.
празн. — празноверје
— Ово је болест детету наметнуто ...
— А ко би таки душман?
Вес.

Пододреднице

~ се

1. а. прићи сам, придружити се некоме без његовог тражења; упорним настојањем привући на себе нечију пажњу: ~ девојци. — Спремите, а ја ћу понијети — наметне се брзо. Бен. б. стећи власт над неким противно његовој вољи, домоћи се каквог утицајног положаја. — Наметну им се господарем зовући их својим слугама. Креш. Божић се још више надимао у жељи да се наметне логору. Вучо. 2. заокупити, обузети (о осећањима, мислима). — Наметну му се једна страшна слутња. Мат. Наметну му се чудна мисао. Гор. 3. предати се чему, бацити се на што. — Залуду сте се ... наметнули на старе листине. Павл

прићи сам, придружити се некоме без његовог тражења; упорним настојањем привући на себе нечију пажњу: ~ девојци.стећи власт над неким противно његовој вољи, домоћи се каквог утицајног положаја.заокупити, обузети (о осећањима, мислима).предати се чему, бацити се на што.

Изворни текст (OCR)

намѐтнути и на̀метнути, на̀метне̄м сврш. 1. ставити преко нечега, на нешто, набацити. — Онда опет би један човек убачен у собу и реза наметнута. Лаз. Л 2. а. наслагати, нагомилати. — Ско куле сламу наметнуше, попалише, егњем изгореше. НП Вук. б. заклонити чиме, покрити, затрпати. — Наметни ме од горе шеваром, да м не једе од горе звјериње. НПХ. 3. а. (некоме) натерати кога да што прихвати мимо своје воље, натурити: ~ своју власт, ~ своју вољу. — Јаки духови могу ... хипнотисати многе људе, наметнути им своје идеје. Прод. Прилике ... су му наметнуле и песимизам. Марј. М. б. оптеретити, притиснути кога чим, навалити што на кога: ~ порез, ~ дуг. — Паша је на вилајет наметнуо зулум. Маж. М. 4. навести, наговорити. — Хајдук ... неће убити човека који му нишга не чини, већ ако га наметне какав пријатељ или јатак. Вук. 5. а. упутити, дати кога (нпр. на какво учење). — Наметнуо га на књигу. Вук Рј. б. празн. враџбином навући на кога. — Ово је болест детету наметнуто ... — А ко би таки душман? Вес.