нами́рнти

намирнти

Лема

намирнти

Извор

том 3, стр. 573, редослед 1

1.а.
испунити чија тражења, задовољити; снабдети потребама, подмирити.
— Можеш жеље срца свога намирити.
Шен.
Духаном га намире сељаци за цијелу годину.
Ћип.
1.б.
завршити свакодневне послове око некога, нечега (нахранити и напојити, опремити, спремити и сл. ): ~ стоку, ~ кућу.
сл. — слично
— Кад су коње намирили и себе окријепили, онда пођу даље.
Кор.
Распреми сто и намири децу.
Уск.
1.в.
завршити све послове око нечега, средити: ~ летину.
— Тек што су намирили пшеницу, стигао је јечам.
Моск.
2.а.
исплатити (дуг), испунити обавезу према некоме: ~ порез.
— Платићу! ... А још ниси ни лањско намирио!
Ћип.
Обећа јој да ће је намирити чим се ожени.
Кум.
2.б.
накнадити, платити.
— Сва та голема својта не може намирити жени мужа.
Љуб.
Суд одреди ... да га дијете одгаја, а зато ће му се труд намирити.
Мул.
3.
испунити (неку меру), навршити.
— Кад поша намири ... педесет и пет година, почне нешто удити.
Лаз. Л.
4.
придобити оне који се споре да прихвате предложено решење, да се нагоде; ускладити, средити.
— Дођосмо да вас као људе намиримо.
Вес.
Кад је какав тежи случај у судници ... он то од часа намири, да је сваком право.
Лаз. Л.

Пододреднице

~ се

1. а. остварити жеље, задовољити се; подмирити потребе; најести се. — Још јој се није намирило срце, него је ... мед боце утакнула кесицу пуну новаца. Ков. А. Надалеко ... пронашао је трапове кромпира, отворио их и намирио се. Вуј. б. уредити живот, средити се. — Обје јој с кћери поудале и намириле. О-А. Тјешила је... како ће се лијепо удати и намирити овде у Сарајеву. Андр. И. 2. прибавити себи задовољење, наплатити се, обрачунати се. — Изиђе из собе, псујући и говорећи да ће се он намирити како он зна. Нед. 3. уз. повр. нагодити се, поравнати се. — Баталите ... свађӯ, па се намирите лепо као људи. Глиш. 4. протећи, напунити се, навршити се (о временском периоду). — lамири се година помрлим укућанима. Вес

остварити жеље, задовољити се; подмирити потребе; најести се.Надалеко ... пронашао је трапове кромпира, отворио их и намирио се. Вуј.уредити живот, средити се.прибавити себи задовољење, наплатити се, обрачунати се.уз. повр. нагодити се, поравнати се.протећи, напунити се, навршити се (о временском периоду).

Изворни текст (OCR)

нами́рнти, на̀мӣрӣм сврш. 1. а. испунити чија тражења, задовољити; снабдети потребама, подмирити. — Можеш жеље срца свога намирити. Шен. Духаном га намире сељаци за цијелу годину. Ћип. б. завршити свакодневне послове око некога, нечега (нахранити и напојити, опремити, спремити и сл. ): ~ стоку, ~ кућу. — Кад су коње намирили и себе окријепили, онда пођу даље. Кор. Распреми сто и намири децу. Уск. в. завршити све послове око нечега, средити: ~ летину. — Тек што су намирили пшеницу, стигао је јечам. Моск. 2. а. исплатити (дуг), испунити обавезу према некоме: ~ порез. — Платићу! ... А још ниси ни лањско намирио! Ћип. Обећа јој да ће је намирити чим се ожени. Кум. б. накнадити, платити. — Сва та голема својта не може намирити жени мужа. Љуб. Суд одреди ... да га дијете одгаја, а зато ће му се труд намирити. Мул. 3. испунити (неку меру), навршити. — Кад поша намири ... педесет и пет година, почне нешто удити. Лаз. Л. 4. придобити оне који се споре да прихвате предложено решење, да се нагоде; ускладити, средити. — Дођосмо да вас као људе намиримо. Вес. Кад је какав тежи случај у судници ... он то од часа намири, да је сваком право. Лаз. Л.