на̀мислити
намислити
Лема
намислити
Извор
том 3, стр. 573, редослед 4
- 1.
решити се на нешто, наумити.
— Видјело се да је кадра учинити што је намислила.
Увек изведе што намисли.
- 2.
стећи утисак, дојам, помислити.
— Никола се мучио да препозна Муњу пса и чим намисли да га је препознао, пси се помешају. Ћос. Д. на̀митати (се), -иће̄м (се) несврш. в. наметати (се).
— Којим правом да вам намићем своје друштво?
Намићу нам се за господаре.
Изворни текст (OCR)
на̀мислити, -ӣм сврш. 1. решити се на нешто, наумити. — Видјело се да је кадра учинити што је намислила. Ивак. Увек изведе што намисли. Каш. 2. стећи утисак, дојам, помислити. — Никола се мучио да препозна Муњу пса и чим намисли да га је препознао, пси се помешају. Ћос. Д. на̀митати (се), -иће̄м (се) несврш. в. наметати (се). — Којим правом да вам намићем своје друштво? Новак. Намићу нам се за господаре. Кум.