Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на̀мријети

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 575

на̀мријети

намријети

Лема

намријети

Извор

том 3, стр. 575, редослед 7

  1. —

    (ијек.) сврш. оставити коме што у наследство, завештати пред смрт.

    ијек. — ијекавски
    — Они нам намријеше ову свету дједовину.
    Шен.
    Хтио је намријети дечку свој обрт и дућанчић.
    Бег.

Пододреднице

~ се

необ. много искусити (чега неповољног, тешког), напатити се. — Ослабио сам. Оболио. Намро се глада. Креш. намрка́вати (се), намр̀ка̄ва̄м (се) несврш. и уч. према намркнути (се)

необ. много искусити (чега неповољног, тешког), напатити се.
Изворни текст (OCR)
на̀мријети, на̏мре̄м (ијек.) сврш. оставити коме што у наследство, завештати пред смрт. — Они нам намријеше ову свету дједовину. Шен. Хтио је намријети дечку свој обрт и дућанчић. Бег.