намјере́ње

намјерење

Лема

намјерење

Извор

том 3, стр. 568, редослед 9

—
в. намера.
archaic
— Не ударају натраг од свога намеренија.
Вук
Познајемо се] ... по кобна дана намјерењу.
Март.
1. определити се за какву замисао или циљ, смислити, наканити, наумити; окренути куд, упутити се.
— Пожури да изврши оно што је намјерио.
Вел.
Куда си намјерио, сељаче?
Јевт.
2. навести, нанети.
— Враг ме намјери на весело ... друштво.
Матош
Пут нас намерио на вашу кућу. Ћос.
д.
Д. 3. наћи, затећи.
— Намјерио сам га дома.
Вук
Рј. 4. управити, уперити.
— Куд намјери, ту погоди.
Маж. Ф.
Ухвати пушку, намјери, одапе.
Шен.

Пододреднице

~ се

1. случајно срести (кога), наићи (на кога, на што), наћи (кога, што). — Сретан ли је твој Јосо кад се на њу намјери. Пав. Намери се на једну кућицу и купи је. Лаз. Л. 2. наћи се случајно негде, задесити се; обрести се, створити се. — Намјери се у селу онај исти калуђер који је ... избавио ... Цвијету. Љуб. Само се зачуди како се баш он намјерио ондје. Шимун. 3. уз. повр. наићи један на другог, наћи се, састати се, срести се. — Глумац начини на мене очима како смо се намерили не може бити боље. Нед. Љ

случајно срести (кога), наићи (на кога, на што), наћи (кога, што).наћи се случајно негде, задесити се; обрести се, створити се.уз. повр. наићи један на другог, наћи се, састати се, срести се.

Изворни текст (OCR)

намјере́ње, с заст. в. намера. — Не ударају натраг од свога намеренија. Вук. Познајемо се] ... по кобна дана намјерењу. Март. 1. определити се за какву замисао или циљ, смислити, наканити, наумити; окренути куд, упутити се. — Пожури да изврши оно што је намјерио. Вел. Куда си намјерио, сељаче? Јевт. 2. навести, нанети. — Враг ме намјери на весело ... друштво. Матош. Пут нас намерио на вашу кућу. Ћос. Д. 3. наћи, затећи. — Намјерио сам га дома. Вук Рј. 4. управити, уперити. — Куд намјери, ту погоди. Маж. Ф. Ухвати пушку, намјери, одапе. Шен.