на̀мћор
намћор
Лема
намћор
Варијанте
на̀мћо̄р
Етимологија
Turkish
Извор
том 3, стр. 575, редослед 17
- 1.
пеј тврдоглав, задрт човек; мрзовољан, осоран, набусит човек; човек рђаве нарави који се не да развеселити, који је по природи лошег расположења.
— Имам ја неке рођаке и стричеве, намћоре, у Бјелопољском срезу.
- 2.
(у атрибутској служби) непром. који се битно не мења, који се не лечи, наопак, злоћудан.
— То је била некаква луда болест ... Намћор бољка.
Изворни текст (OCR)
на̀мћор, -а и на̀мћо̄р, -о́ра м тур. пеј. 1. тврдоглав, задрт човек; мрзовољан, осоран, набусит човек; човек рђаве нарави који се не да развеселити, који је по природи лошег расположења. — Имам ја неке рођаке и стричеве, намћоре, у Бјелопољском срезу. Лал. 2. (у атрибутској служби) непром. који се битно не мења, који се не лечи, наопак, злоћудан. — То је била некаква луда болест ... Намћор бољка. Ком.