на̀не̄ти

нанети

Лема

нанети

Извор

том 3, стр. 576, редослед 23

1.а.
ијек. на̀нијети, сврш а. донети, прибавити доносећи, прикупити велику количину чега.
ијек. — ијекавски
— Сложите се како ћете нанијети добростања овој осиромашеној земљи.
Љуб.
Једва је смогао да нанесе доста дрва.
Бен.
1.б.
плавећи навући, оставити за собом, наплавити (о води).
— Толико је око свог извора муља нанела да јој се приступити не може.
Панч.
Кланац је на свом доњем крају правио ... пољаницу нанесене земље.
Наз.
1.в.
добро понети, богато родити (о плодовима, житарицама).
— Кукурузи нанијели ко̑ војске зелене.
Кул.
2.
учинити да што доспе где, донети собом; пренети из другог краја, друге средине.
— Одједном нанесе ветар мирис свеже сламе.
Ранк.
Њега пак самога вјетар и вали нанесоше амо.
М-И
Откуд их ђаво нанесе баш у њихово село?
Ћос. Д.
3.
случајно довести, допремити.
— У повратку нанесе ме пут покрај опћинског гробља.
Јурк.
4.
(некоме) учинити, задати, проузроковати (обично шта непријатно).
— Другом слијепцу љути бол нанесе.
Гор.
Хоће да му нанесу штету и срамоту.
Андр. И.
5.
управити, нанишанити.
— У трку нанесе пушку и опали.
Пер.
6.
ставити преко нечега, пренети на што.
— Нанеси лук АБ из задатка
5.
још једанпут. Анал.

Фразе

ни ~, ни нанеси покр. ни налик, ни принети, не може се ни поредити. — Ево овдинак три наша, па нису ни нанеси трима овима.
Мат.

Пододреднице

~ се

1. сопственим, властитим покретом доспети у положај изнад кога или чега, надвити се. — Још се на њег сва нанела ко̑ на цветак дробна пчела. Радич. 2. покр. показати извесну сличност, постати сличан (коме). — Још вратару мораш рећи »господине« ... а није се још ни нанијело на човјека. Буд

сопственим, властитим покретом доспети у положај изнад кога или чега, надвити се.показати извесну сличност, постати сличан (коме).

Изворни текст (OCR)

на̀не̄ти, нанѐсе̄м, ијек. на̀нијети, сврш. 1. а. донети, прибавити доносећи, прикупити велику количину чега. — Сложите се како ћете нанијети добростања овој осиромашеној земљи. Љуб. Једва је смогао да нанесе доста дрва. Бен. б. плавећи навући, оставити за собом, наплавити (о води). — Толико је око свог извора муља нанела да јој се приступити не може. Панч. Кланац је на свом доњем крају правио ... пољаницу нанесене земље. Наз. в. добро понети, богато родити (о плодовима, житарицама). — Кукурузи нанијели ко̑ војске зелене. Кул. 2. учинити да што доспе где, донети собом; пренети из другог краја, друге средине. — Одједном нанесе ветар мирис свеже сламе. Ранк. Њега пак самога вјетар и вали нанесоше амо. М-И. Откуд их ђаво нанесе баш у њихово село? Ћос. Д. 3. случајно довести, допремити. — У повратку нанесе ме пут покрај опћинског гробља. Јурк. 4. (некоме) учинити, задати, проузроковати (обично шта непријатно). — Другом слијепцу љути бол нанесе. Гор. Хоће да му нанесу штету и срамоту. Андр. И. 5. управити, нанишанити. — У трку нанесе пушку и опали. Пер. 6. ставити преко нечега, пренети на што. — Нанеси лук АБ из задатка 5 још једанпут. Анал.