нано̀сити
наносити
Лема
наносити
Извор
том 3, стр. 577, редослед 19
- 1.
несврш. и уч. нрема нанети.
- 2.а.
показивати извесну сличност коме, личити на кога. Вук Рј.
- 2.б.
показивати у говору примесе другог језика или дијалекта; познавати у извесној мери неки језик.
— Крпатим ја грчки, наносим мало на арапски ... а по нека се и каравлашка омакне.
Фразе
~ се главе (душе) дуго жсивети; здрављ(иц)а се наносио! живео! здрав ми био!
Пододреднице
провести дуго носећи, задовољити жељу за ношењем чега. — Многи отиде у; хајдуке само да се наноси лијепих хаљина и оружја. Вук. Слабо смо се среће наносили. Брл
Изворни текст (OCR)
нано̀сити, на̀носӣм 1. несврш. и уч. нрема нанети. 2. а. показивати извесну сличност коме, личити на кога. Вук Рј. б. показивати у говору примесе другог језика или дијалекта; познавати у извесној мери неки језик. — Крпатим ја грчки, наносим мало на арапски ... а по нека се и каравлашка омакне. Коч.