наобећа́вати

наобећавати

наобећавати

том 3, стр. 578, редослед 14

—
дати много обећања.
— Писар јој много наобећава, али о премештају не рече ништа.
Ранк.

~ се

в. наобећавати. — Вражји Талијани! ...Чега се већ мени наобећавали нису! Маж. Ф

в. наобећавати.

Изворни текст (OCR)

наобећа́вати, -ѐћа̄ва̄м сврш. дати много обећања. — Писар јој много наобећава, али о премештају не рече ништа. Ранк.