Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на̏опа̄к

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 580

на̏опа̄к

наопак

Лема

наопак

Извор

том 3, стр. 580, редослед 5

  1. 1.а.

    који је готов да наноси зла, опак, зао.

    — Живан је био наопак човек, зато су га и прозвали
    — Душман.
    Глиш.
    Времена су данас наопака.
    Стипч.
  2. 1.б.

    непожељан, непријатан, штетан.

    — Ш то тако све видиш наопаку страну?
    Сек.
  3. 2.а.

    који је супротан од нормалног, од правилног, који је рђаво усмерен, погрешан.

    — То је био наопак закључак.
    Чол.
    Прозрех свој наопаки живот.
    Пав.
  4. 2.б.

    који иде у обрнутом правцу, супротан.

    — Прича Јоза и иде опет редом као и синоћ, само наопаким, да дође до куће.
    Вел.
  5. 3.

    који је окренут на наличје, изврнут.

    — Бацио је око на слику, погледао наопаку страну љепенке, пак се јако зачуди. В 1865.
Изворни текст (OCR)
на̏опа̄к, -а, -о 1. а. који је готов да наноси зла, опак, зао. — Живан је био наопак човек, зато су га и прозвали — Душман. Глиш. Времена су данас наопака. Стипч. б. непожељан, непријатан, штетан. — Ш то тако све видиш наопаку страну? Сек. 2. а. који је супротан од нормалног, од правилног, који је рђаво усмерен, погрешан. — То је био наопак закључак. Чол. Прозрех свој наопаки живот. Пав. б. који иде у обрнутом правцу, супротан. — Прича Јоза и иде опет редом као и синоћ, само наопаким, да дође до куће. Вел. 3. који је окренут на наличје, изврнут. — Бацио је око на слику, погледао наопаку страну љепенке, пак се јако зачуди. В 1865.