Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

напа́лити

сврштом 3, стр. 583

напа́лити

напалити

Лема

напалити

Извор

том 3, стр. 583, редослед 16

  1. 1.

    захватити ватром мали део нечега, опалити по површини, нагорети (што). Деан. Рј.

  2. 2.

    припалити, запалити.

    — Мајор се удобно смјестио ... и напалио цигару.
    Новак
    Напалио је свјетло.
    Михољ.
Изворни текст (OCR)
напа́лити, на̀па̄лӣм сврш. 1. захватити ватром мали део нечега, опалити по површини, нагорети (што). Деан. Рј. 2. припалити, запалити. — Мајор се удобно смјестио ... и напалио цигару. Новак. Напалио је свјетло. Михољ.