на̀пе̄ти

напети

Стална адреса

Лема

напети

Извор

том 3, стр. 586, редослед 4

3.
(2. и 3. л. аор на̏пе̄)
л. — лице
1.а.
јако затегнути, запети; испупчити.
— Вихор ... би напео стару поrклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље.
Лаз. Л.
А Ђуран, мален, гојазан трбушчић му напео хлаче као походни кавалеријски бубањ.
Донч.
1.б.
разапети, раширити.
— Катарку дигосмо увис и бијела напесмо једра.
М-И
Гледај само како му стоје једра!
— Могао је напети и флок.
Ћип.
2.
испружити, издужсити, истегнути.
— Главу је држала укочено, врат напела, па дошла као да нешто вуче.
Сиј.
3.а.
напрегнути, уперити (пажњу, уши).
— Чека исход, па је напео пажњу још јаче него отац.
Кал.
Илија утихну и напе уши.
Ћоп.
3.б.
напрегнути се, упрети.
— Он напне из свих жила, замахне рукама и прескочи зидину.
Наз.
4.
припремити механизам ватреног оружја за дејство, запети.
— ОкVражи се, напне петла, напери пушку.
Игњ.

Фразе

~ нос наљутити се, надурити се.

Пододреднице

~ се

1. запети, упети се, напрегнути се. — Онда ја оставим пушку и гуњ, па се опет напнем те једва буренце раставим од земље. Вук. Тако се снажно напео и с толико вољкости, као гладан вук кад ухвати овна. Бен. 2. затегнути се. — lада се војник напне као жица, упери очи У пуковника. Јонке. И опет је дигао главу ... жила око уста напела се у лук. Сиј. 3. а. надути се, подгушити се. — Сви су се напели од смеха, а нико не сме да се насмеје. Дом. б. заузети охоло, надмено држање, направити се важан. — Шта хоће тај пендек? Шiта ми се оно ту напело? Вес. Понио се и узохолио и сав напео од задовољства. Вел. 4. попети се, распрострети се, сместити се. — Клекнут хоћу, па ћу бога молит да пошаље кугу срдобољу, да се напне мајци на срдашце. НПХ. 5. дати се на зло, позледити се. — Или би ... ко ... посјекао у шуми ногу, или би се коме напео поганаЦ. Шимун

запети, упети се, напрегнути се.затегнути се.надути се, подгушити се.заузети охоло, надмено држање, направити се важан.попети се, распрострети се, сместити се.дати се на зло, позледити се.

Изворни текст (OCR)

на̀пе̄ти, на̏пне̄м сврш. (2. и 3. л. аор. на̏пе̄) 1. а. јако затегнути, запети; испупчити. — Вихор ... би напео стару поrклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље. Лаз. Л. А Ђуран, мален, гојазан трбушчић му напео хлаче као походни кавалеријски бубањ. Донч. б. разапети, раширити. — Катарку дигосмо увис и бијела напесмо једра. М-И. Гледај само како му стоје једра! — Могао је напети и флок. Ћип. 2. испружити, издужсити, истегнути. — Главу је држала укочено, врат напела, па дошла као да нешто вуче. Сиј. 3. а. напрегнути, уперити (пажњу, уши). — Чека исход, па је напео пажњу још јаче него отац. Кал. Илија утихну и напе уши. Ћоп. б. напрегнути се, упрети. — Он напне из свих жила, замахне рукама и прескочи зидину. Наз. 4. припремити механизам ватреног оружја за дејство, запети. — ОкVражи се, напне петла, напери пушку. Игњ.