на̀питати
напитати
Лема
напитати
Извор
том 3, стр. 588, редослед 1
- —
дати коме довољно пи̏ће, животињске хране, нахранити.
— Ја њему провађам коњица и напитам зоnцом и напојим.
Пододреднице
повр. — Да се гладни меса напитамо. НП Вук. фиr. Да ти се очи напитају вражјом насладом. Шен
Изворни текст (OCR)
на̀питати, -а̄м сврш. дати коме довољно пи̏ће, животињске хране, нахранити. — Ја њему провађам коњица и напитам зоnцом и напојим. Ботић.