на̀пити
напити
Лема
напити
Извор
том 3, стр. 588, редослед 3
- 1.
дићи чашу у чије здравље, уз пиће пожелети срећу, наздравити.
— Напи китњасту, лепу здравицу, како је само добар кум може напити.
Зар да скочим ... да пуном чашом напијем вам срећу.
- 2.а.
дати коме да пије, напојити, почастити (пићем).
— Није жалио да ... погости што боље може старију господу ... и да их напије најбољим вином.
- 2.в.
la порасте кнез Остоја одједном, као да га земља напи невидовним соковима. Јевт.
- 2.б.
дати коме да попије више пића него што може поднети, опити.
— Чувајте се тоrа објешењака, тај воли свакога напити.
— Пав.
- 2.в.
задовољити жељу за пићем, попити.
— Наручи уз литру вина и комадић пршута да слађе напије.
Фразе
~ се као земља (мајка, ћускија) постати сасвим пијан, не знати за себе од пића.
Пододреднице
1. угасити жеђ, попити колико је по вољи. — Људи, напијте се, па мотику у шаке! Ћип. фиг. Доста су се наше муке најели, наше крви напили. Шен. 2. постати пијан, опити се. — Цвеја пијан ... Кад се напије, почне да га разапиње. Ад. Дошли су напити кући. Коз. И. 3. упити (влагу, течност, текућину), натопити се. — Све је онда бујно листало и цвало; напило се влаге. Наз. Лађа ... се зове Марија. Њени дебели бокови ... напијени влагом ... још су чврсти. Дов
Изворни текст (OCR)
на̀пити, на̏пије̄м сврш. 1. дићи чашу у чије здравље, уз пиће пожелети срећу, наздравити. — Напи китњасту, лепу здравицу, како је само добар кум може напити. Глиш. Зар да скочим ... да пуном чашом напијем вам срећу. Крањч. С. 2. а. дати коме да пије, напојити, почастити (пићем). — Није жалио да ... погости што боље може старију господу ... и да их напије најбољим вином. Мил. В. la порасте кнез Остоја одједном, као да га земља напи невидовним соковима. Јевт. б. дати коме да попије више пића него што може поднети, опити. — Чувајте се тоrа објешењака, тај воли свакога напити. — Пав. в. задовољити жељу за пићем, попити. — Наручи уз литру вина и комадић пршута да слађе напије. Ћип.