напове́дати
наповедати
Лема
наповедати
Извор
том 3, стр. 590, редослед 21
- 1.
ијек. наповијѐдати, несврш. 1. несврш. према наповедити
— Тад их је покојни жупник наповиједао.
- 2.а.
држати проповед, проповедати.
— Криво је уписано или прочитано кад попо наповиједа и учи дјецу.
- 2.б.
уверавати, тврдити.
— Крчмар ... плачно наповиједа да је вино и за јело и за пиће.
Изворни текст (OCR)
напове́дати, -по̀ве̄да̄м, ијек. наповијѐдати, несврш. 1. несврш. према наповедити. — Тад их је покојни жупник наповиједао. Новак 2. а. држати проповед, проповедати. — Криво је уписано или прочитано кад попо наповиједа и учи дјецу. Јел. б. уверавати, тврдити. — Крчмар ... плачно наповиједа да је вино и за јело и за пиће.