наполапу́та
наполапута
Лема
наполапута
Извор
том 3, стр. 591, редослед 12
- —
непром. индив. непотпун, недовршен.
— Он је увек био наполапута Човек.
Изворни текст (OCR)
наполапу́та прид. непром. индив. непотпун, недовршен. — Он је увек био наполапута Човек. Вучо.