напоме́нутн

напоменутн

Стална адреса

Лема

напоменутн

Извор

том 3, стр. 592, редослед 24

1.а.
узгред казати, додирнути у говору, поменути
— Г осподин министар ми напомену како ће ... произвести још осамдесет генерала.
Дом.
Ви ми нисте никада напоменули тај дуr. Цар
1.б.
подсетити (на што).
— Кад виде Маринко да Иван неће да каже, онда се реши да напомене:
— Баш нећеш да кажеш?
Вес.
Погледом rа је замолила да јој опрости што му се преко Наташе усудила напоменути његово обећање.
Крањч. Стј
2.
замерити, приговорити (коме); упозорити, опоменути (кога).
— Изврстан кувар ... Нека бог сачува сваког смртног да му што напомене. Њес.

Изворни текст (OCR)

напоме́нутн, -по̀ме̄не̄м сврш. 1. а. узгред казати, додирнути у говору, поменути. — Г осподин министар ми напомену како ће ... произвести још осамдесет генерала. Дом. Ви ми нисте никада напоменули тај дуr. Цар Е. б. подсетити (на што). — Кад виде Маринко да Иван неће да каже, онда се реши да напомене: — Баш нећеш да кажеш? Вес. Погледом rа је замолила да јој опрости што му се преко Наташе усудила напоменути његово обећање. Крањч. Стј. 2. замерити, приговорити (коме); упозорити, опоменути (кога). — Изврстан кувар ... Нека бог сачува сваког смртног да му што напомене. Њес.