на̀прављати
направљати
Лема
направљати
Извор
том 3, стр. 595, редослед 2
- 1.
несврш. и уч. према направити.
- 2.
управљати, руковати (чиме).
dialectal— Подаде му лубарду ... која бије град, и посла му Петра мештра да је направља.
Изворни текст (OCR)
на̀прављати, -а̄м 1. несврш. и уч. према направити. 2. покр. управљати, руковати (чиме). — Подаде му лубарду ... која бије град, и посла му Петра мештра да је направља. НП Вук.