Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на̀предовати

сврштом 3, стр. 597

на̀предовати

напредовати QA: medium

Стална адреса

Лема

напредовати

Извор

том 3, стр. 597, редослед 11

  1. 1.а.

    и несврш кретати се напред, прећи одређено растојање, размак идући напред.

    — Носио сам сво пртљаг у реци света који је споро напредовао ка излазу.
    Андр. И.
  2. 1.б.

    војн. потиснути, потискивати непријатеља, продрети, продирати на територију коју држи непријатељ.

    војн. — војнички
    — Јапанске трупе напредују ... према Пекингу.
    Обз. 1932
  3. 2.а.

    доспе

    — (ва)ти до вишег ступња развоја; разви(ја)ти се; доби(ва)ти у вредности.
    — Од конца прошлога стољећа до данас напредова знаност језикословнна ... красно.
    Јаг.
    Ако га имање надгледаш, онда и напредује.
    Вес.
  4. 2.б.

    имати успешан ток, развој; тећи, развијати се.

    — Наша офанзива у долини; Неретве и даље напредује. Дед.
  5. 2.в.

    Уз ... жижак писање слабо напредује. Пав.

  6. 3.а.

    постићи, постизати напредак у учењу, стицању какве вештине.

    — Колосално је напредовала у клавиру.
    Срем.
    Почетник у шаху који може напредовати брже од распореда нека буде задовољан. Шах
  7. 2.б.

    постићи, постизати виши положај, звање и сл.

    сл. — слично
    — То вам је проклетство службе, да се напредује по препоруци.
    Богд.
  8. 4.а.

    (по)

    — расти, разви(ја)ти се; доби(ва)ти у тежини.
    — Успева багрем и онде где друго наше дрвеће напредовати не може.
    Панч.
    Код сиромаха ... марва не може напредовати.
    Коз. Ј.
  9. 4.б.

    доби(ва)ти у димензијама; доспе

    — (ва)ти до стања у којему је нешто присутно у већем броју, износу: ~ у ширини (у ширину),
    у висину. — А што је више Дорица напредовала у годинама, то се више посла надавало. Ђал. ир. Рече болничару да запише на мојој листи: четрдесет са пет. — Друже, добро си напредовао! — добаци неко. Јак.
  10. 4.в.

    поста(ја)ти дуљи, (о)дужити.

    Рашта
Изворни текст (OCR)
на̀предовати, -дује̄м сврш. и несврш. 1. а. кретати се напред, прећи одређено растојање, размак идући напред. — Носио сам сво пртљаг у реци света који је споро напредовао ка излазу. Андр. И. б. војн. потиснути, потискивати непријатеља, продрети, продирати на територију коју држи непријатељ. — Јапанске трупе напредују ... према Пекингу. Обз. 1932. 2. а. доспе- (ва)ти до вишег ступња развоја; разви(ја)ти се; доби(ва)ти у вредности. — Од конца прошлога стољећа до данас напредова знаност језикословнна ... красно. Јаг. Ако га имање надгледаш, онда и напредује. Вес. б. имати успешан ток, развој; тећи, развијати се. — Наша офанзива у долини; Неретве и даље напредује. Дед. В. Уз ... жижак писање слабо напредује. Пав. 3. а. постићи, постизати напредак у учењу, стицању какве вештине. — Колосално је напредовала у клавиру. Срем. Почетник у шаху који може напредовати брже од распореда нека буде задовољан. Шах 2. б. постићи, постизати виши положај, звање и сл. — То вам је проклетство службе, да се напредује по препоруци. Богд. 4. а. (по)- расти, разви(ја)ти се; доби(ва)ти у тежини. — Успева багрем и онде где друго наше дрвеће напредовати не може. Панч. Код сиромаха ... марва не може напредовати. Коз. Ј. б. доби(ва)ти у димензијама; доспе- (ва)ти до стања у којему је нешто присутно у већем броју, износу: ~ у ширини (у ширину),