напр́ћити

напрћити

Лема

напрћити

Извор

том 3, стр. 600, редослед 13

—
скупити истурајући напред (уста, усне).
— Напрћи уснице као да ће пљунути.
Маш.

Пододреднице

~ се

1. скупити се и истурити напред (о уснама, устима). — Није ни опазио како се напрћиле усне Ружине. Ад. 2. надурити се, добити љутит израз истурајући усне напред. — А Милка се напрћила ... и окренула главу да га не види. Ад. напр́чити се, на̀пр̄чӣм се сврш. расрдити се, наљутити се. Вук Рј

скупити се и истурити напред (о уснама, устима).надурити се, добити љутит израз истурајући усне напред.

Изворни текст (OCR)

напр́ћити, на̀пр̄ћӣм сврш. скупити истурајући напред (уста, усне). — Напрћи уснице као да ће пљунути. Маш.