Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на̀пукао

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 601

на̀пукао

напукао

Стална адреса

Лема

напукао

Извор

том 3, стр. 601, редослед 9

  1. 1.

    прид. од напукнути, напући.

    прид. — придев
  2. 2.а.

    који има пукотину, напуклину ~ чаша, ~ звоно.

    — фиг Замирало је њено блиједо, напукло срце.
    Сим.
  3. 2.б.

    фиг. који звучи нејасно, промукло, који нема чист тон.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Неки напукао призвук у његовом гласу одавао је мучно унутарње треперење.
    Лал.
Изворни текст (OCR)
на̀пукао, -кла, -кло 1. р. прид. од напукнути, напући. 2. а. који има пукотину, напуклину ~ чаша, ~ звоно. — фиг. Замирало је њено блиједо, напукло срце. Сим. б. фиг. који звучи нејасно, промукло, који нема чист тон. — Неки напукао призвук у његовом гласу одавао је мучно унутарње треперење. Лал.