на̀пунити
напунити QA: medium
Лема
напунити
Извор
том 3, стр. 601, редослед 22
- 2.
(аор. 2. и
- 3.
на̏пунӣ) сврш.
- 1.а.
учинити пуним каквог материјала, насути, набити, налити и сл.: ~ врећу, ~ складиште, ~ чашу. фиг. учинити да се што у чему појави у великој мери, да што буде сасвим обузето, прожето чим:
срце (душу) тугом, ужасом, ведрином. — Сликао је истинске људе и није покушао да их ... напуни врлинама. Прод. Стигла је Бијела смрт да свјетлошћу напуни очи младожењи мрачном. Наз.
- 1.б.
учинити да ко у великом броју запоседне, заузме какав простор, да буде доведен у њега; богато снабдети.
Видите ... да смо све турске куће слугама и слушкињама напунили. Нен. М.
- 1.в.
опремити набојем, метком, припремити за пуцање: ~ пушку, топ.
- 1.г.
заразити.
Напунит ћеш дијете болешћу јер одрасли леже са дјецом. Михољ. 2. а. заузети (унутрашњост чега) не остављајући слободан простор; потпуно4 посести, прекрити. — Магла напуни долине. Мат. А они вичућ и трчећ напуне путове. М-И. б. постати свуда присутан у чему, испунити. — Мирис ... напуни вагон. Чол. Њихово јечање напунило је ... сав тај мрак. Крањч. Стј. 3. достићи одређен број, одређену меру, навршити; намирити: ~ 50 година, ~ године за пензију. — Ако се мера напунити мора, допунимо вале тога скупог мора крвљу].
Фразе
~ главу в. уз глава (изр.); ~ трбух (желудац) најести (се), наждерати (се); ~ уши 1) (своје) чути много свакаквих ствари против кога; 2) (коме) под-; бунити, наговорити против кога; ~ џе-з пове стећи иметак, обогатити се.
~ пара стећи иметак, обогатити се; напунила ми се г лава стално сам заузет, преокупиран (чим — обично бригама о више ствари). напу́њаи, на̀пӯња̄м и напуњи́вати (се), -у̀њује̄м (се) несврш. в. пунити. — Сваког биља напуња амбаре. НП Вук. Неодређени предосећаји ... напуњују их туГОм.
Пододреднице
1. а. постати пун каквог материјала; бити заузет, запоседнут мноштвом чега: ~ воде (о суду), ~ народа (о каквој4 просторији) фиг. постати обузет чим, прожети се. — Напунио се чича панике. Лал. б. добити чега у великој мери, у високом степену; облити се, прекрити се: ~ бора (о лицу). — Очи јој се напунише сјајем Наз. 2. навршити се, истећи. — Кад се мјесец напуни четврти, пустише ме из клетога ропства. Њег. 3. вул. најести се, наждерати се. — Касније ће сјести за вечеру пак се залагати ... док се не напуни до грла. 11ав
Изворни текст (OCR)
на̀пунити, -ӣм (аор. 2. и 3. л. на̏пунӣ) сврш. 1. а. учинити пуним каквог материјала, насути, набити, налити и сл.: ~ врећу, ~ складиште, ~ чашу. фиг. учинити да се што у чему појави у великој мери, да што буде сасвим обузето, прожето чим: