на́пуст

— Може да изврши напуст свога дијела брода. Мј. 193б. напу̀стити и на̀пустити, на̀пустӣм (трп. прид. на̀пуштен) сврш. 1. а. уклонити се, отићи с каквог места; одступити (са каквог положаја), препустити (коме): ~ собу, ~ родно место, ~ домовину, ~ утврђење. б. престати употребљавати, искоришћавати; престати примењивати: напушгтени рудник.

— Немачку интерпункцију треба напустити.

в. престати суделовати у чему; престати обављати, престати бавити се чим: ~ странку, ~ науку, ~ занат, ~ школу, ~ посао. Г. престати се држати чега, престати бити заокупљен чим: ранији став, ~ пријашње гледиште, ~ наду.

— Сасвим сам напустио мисао о луковицама и сјеменкама.

д. одвојити се од кога, престати бити у друштву с ким; престати се бринути о коме, прекинути односе с ким: ~ сапутника,

колону, ~ пријатеље, ~ жену, ~ дете. ђ. ишчезнути, нестати из чије свести, духа, сазнања, изгледа. — Напусти га у трен ока сва ... достојанственост. Крањч. Стј.

На малом прсту ... напустио нокат да израсте много дужи од остали2. Дом. б. пустити што да допре до чега, да се нађе где, да прође куд; допустити коме да приђе, пустити у близину. — Напусти слину на прсте и пренесе је на повјесмо. Ков. А. А Сењани Турке напустише па на њихе њих ватру оборише. НП Вук. в. не спречити у наношењу штете чему, у угрожавању кога, чега: ~ стоку на њиву. — Напустише на нас и ову неман. Павл. Г. подстаћи, потакнути на напад, надражити, напујдати (о пу). — Кад побјегне вила преко поља равна, он напусти два бијела хрта. НП Вук. Је ли те живи ђаво напустио да скочиш преко плота? Ков. А.

Напустио је ђаке учитељ и ... развратио. Глиш. б. занемарити, запустити. — Седиш у мејани до неко доба, а имање си сасвим напустио. Вес. в. оставити без помоћи, без подршке, препустити. — Порта ... напусти самовољи насилничкој ... не само Србе него и Турке спахије. Нов.

Слабо каже, синко. Од неколико година све горе. Моје очи напустиле.