напу́тити
напутити
Лема
напутити
Извор
том 3, стр. 602, редослед 10
- а.
скренути, извести на пут, усмерити; упутити, послати.
— Једном о малој длаци не удари у беспуће ... да га мазга не напути.
Он их је напутио равно заповједнику.
- б.
посаветовати, научити; навести, наговорити.
— Кад би ме хтио ... напVтити што ми је радити.
Ама куд га ђаво напути да бјежи?
Изворни текст (OCR)
напу́тити, на̀пӯтӣм сврш. а. скренути, извести на пут, усмерити; упутити, послати. — Једном о малој длаци не удари у беспуће ... да га мазга не напути. Љуб. Он их је напутио равно заповједнику. Мул. б. посаветовати, научити; навести, наговорити. — Кад би ме хтио ... напVтити што ми је радити. Новак. Ама куд га ђаво напути да бјежи? Ћоп.