напу́чити

напучити QA: medium

напучити

том 3, стр. 603, редослед 15

в.
на̀пӯчӣм и на̀пучити, -ӣм сврш. в. напућити.
в. — (после броја) век
— Обрве намрачио, уста напучио, као да регименти командира.
Берт.

~ се

наљутити се, расрдити се. — Дијете се добро напучило: ману сабљом и4 руком десницом, пос'јече му главу од ра-7 Мен

наљутити се, расрдити се.

Изворни текст (OCR)

напу́чити2, на̀пӯчӣм и на̀пучити, -ӣм сврш. в. напућити. — Обрве намрачио, уста напучио, као да регименти командира. Берт.