на́раван
нараван
Лема
нараван
Извор
том 3, стр. 604, редослед 1
- 1.а.
који настаје у природи, који проистиче из природе неке појаве; непрерађен; који није вештачки, који није умјетан.
archaic— Кад обрано и наравно зрело воће не можемо одмах утрошити ... код њега поступно настаје извесна промена.
Присталице »лободног стила« признају ... да је ритам наравна форма одушевљеног говора.
- 1.б.
урођен; ненамештен, спонтан.
— Имао је наравно знамење, овелику мрљу. Ков.
- 1.а.
Не треба ни да распитујем да ли је његово држање било наравно или хињено. Креш.
- 2.
који је пријатне нарави.
dialectal— У нашем селУ нема човека који му не би дао девојку, зато што је вредан и нараван.
Фразе
~ ствар в. наравно (1). — Ја сам .. гледао вука, наравна ствар — у менажерији.
Изворни текст (OCR)
на́раван, -вна, -вно 1. заст. а. који настаје у природи, који проистиче из природе неке појаве; непрерађен; који није вештачки, који није умјетан. — Кад обрано и наравно зрело воће не можемо одмах утрошити ... код њега поступно настаје извесна промена. Тод. Присталице »лободног стила« признају ... да је ритам наравна форма одушевљеног говора. Цар М. б. урођен; ненамештен, спонтан. — Имао је наравно знамење, овелику мрљу. Ков. А. Не треба ни да распитујем да ли је његово држање било наравно или хињено. Креш. 2. покр. који је пријатне нарави. — У нашем селУ нема човека који му не би дао девојку, зато што је вредан и нараван. Вес.