нара̀вствено̄ст

наравственост

наравственост

том 3, стр. 604, редослед 18

—
особина онога што је наравствено; морал.
archaic
— Он приповеда врлину, доброчинство, »ред« и наравственост.
Јов. С.

Изворни текст (OCR)

нара̀вствено̄ст, -ости ж заст. особина онога што је наравствено; морал. — Он приповеда врлину, доброчинство, »ред« и наравственост. Јов. С.