Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на́редба

жтом 3, стр. 606

на́редба

наредба

Стална адреса

Лема

наредба

Извор

том 3, стр. 606, редослед 21

  1. 1.

    = наређење упутство које се даје с тим да се обавезно примени, налог, заповест.

    с — средњи род
    — Официр је све то говорио јетко ... гужвајући ону наредбу у снажној шаци.
    Нуш.
  2. 2.

    одредба, клаузула.

    archaic
    заст. — застарело
    — На скуштини је тада утврђено: да се не може примити наредба уговора да се Срби с Турцима сами поrађају.
    Нов.
Изворни текст (OCR)
на́редба ж 1. = наређење упутство које се даје с тим да се обавезно примени, налог, заповест. — Официр је све то говорио јетко ... гужвајући ону наредбу у снажној шаци. Нуш. 2. заст. одредба, клаузула. — На скуштини је тада утврђено: да се не може примити наредба уговора да се Срби с Турцима сами поrађају. Нов.