нарѐћи
нарећи
Лема
нарећи
Варијанте
на̀рећи
Извор
том 3, стр. 608, редослед 4
- 1.а.
и на̀рекне̄ м сврш. а. назвати, крстити (именом).
archaic— Кад су нам стари примили крст, свакога су од њих кумови нарекли у једно ново име.
- 1.б.
именовати, поменути.
— Тко је дао право нареченом бану Таху да говори?
- 2.
одредити, прорећи.
— Суђаје ти нареку првога дана судбину ... све што кажу мора да ти се деси.
И још јој нарекоше виле да ће јој у сватовима бити сунце дјевером. Р̄рл.
Пододреднице
заст. авити се, пријавити се. — Пре свега морамо вођу стећи. Хоће ли се ко сам нарећи? Богдан
Изворни текст (OCR)
нарѐћи и на̀рећи, на̀рече̄м, нарѐче̄м и на̀рекне̄ м сврш. заст. 1. а. назвати, крстити (именом). — Кад су нам стари примили крст, свакога су од њих кумови нарекли у једно ново име. Љуб. б. именовати, поменути. — Тко је дао право нареченом бану Таху да говори? Нех. 2. одредити, прорећи. — Суђаје ти нареку првога дана судбину ... све што кажу мора да ти се деси. Рист. И још јој нарекоше виле да ће јој у сватовима бити сунце дјевером. Р̄рл.