на̀ринути

наринути

Стална адреса

Лема

наринути

Извор

том 3, стр. 608, редослед 20

1.
в. наметнути
— Да могу бацити то морско име ... што ми га крута воља оца нарину!
Шен.
2.
навалити у великом броју.
— Очекујемо да ли ће непријатељ наринути.
Ств. 1948.

Пододреднице

~ се

в. наметнути се. — Зар сам се ја заиста наринуо Буги против њезине воље? Козарч

в. наметнути се.

Изворни текст (OCR)

на̀ринути, -не̄м сврш. 1. в. наметнути. — Да могу бацити то морско име ... што ми га крута воља оца нарину! Шен. 2. навалити у великом броју. — Очекујемо да ли ће непријатељ наринути. Ств. 1948.